kiovva
2006-08-20 12:15:29 UTC
http://www.glassrpske.com/cyrl/?page=1&kat=&vijest=1911
Данас и овдје: Раздјевичени Дивич
Новости - 17 Aug 2006 19:00:00
ЈЕДНО саопштење, објављено јуче у нашем листу, с пуним правом заслужује да
се нађе у рубрици "Вјеровали или не".
"Aутор" тог саопштења било је бошњачко Удружење мајки погинулих и
несталих "Дивич", а повод - прекид јутарње службе у цркви на Дивичу код
Зворника прије три дана.
Чланице тог удружења упутиле су протестну ноту разноразним институцијама
због, замислите, "организоване посјете вјерских службеника нелегално
изграђеној цркви на темељима, у рату порушене Дивич-џамије"! Па су још
рекле да "нико нема право организовано посјећивати цркву" и упозориле
да "посјетиоцима цркве не могу гарантовати безбједност и сигурност". Овај
комад папира зачиниле су пријетњом да ће бранити своје достојанство свим
средствима, "те организовати обезбјеђење своје имовине и лица".
Звучи некако познато, зар не? Тамо негдје с краја 1991. и почетка 1992.
године медији у тадашњој БиХ били су свакодневно засипани оваквим и
сличним "саопштењима" разних параудружења, која су сва од реда нешто
пријетила, а те пријетње биле усмјерене против само једног народа -
српског. Да пријетње не би остале само мртво слово на папиру, два бх.
народа увезала су своје заставе и започела најцрњи ратни кошмар на овим
просторима у 20. вијеку.
Изјаве Сулејмана Тихића, реис-ул-улеме Мустафе Церића, Златка Лагумџије,
Хариса Силајџића и осталих бошњачких политичких првака, у којима су
претходних дана без имало скрупула оптуживали Србе и руководство Републике
Српске за све и свашта - од "покушаја да референдумом о самосталности
Српске сруше БиХ" до тога да су криви за експлозију на гробу Aлије
Изетбеговића - своју практичну димензију добиле су у недавном инциденту у
Коњевић Пољу и овом, у Дивичу.
Јер, једно је када се урла кроз медије, а нешто сасвим друго када то урлање
прате каменице, куке и мотике.
Да ли су изјаве њихових лидера биле "окидач" да се Бошњаци, повратници у
Подриње, којима су загарантована сва људска права и који нормално живе свој
повратнички живот (што се, ни изблиза, не би могло рећи за оних нешто преко
три процента Срба, који су се вратили у Федерацију) толико осиле, да почну
и физички да насрћу на полицију, свештенике, вјернике, на људе који желе да
што прије забораве протеклих петнаестак година?
Шта је то испровоцирало Бошњаке на Дивичу да још прије четири године убију
змију и омотају је око браве улазних врата цркве? Да ли их је ико попријеко
погледао прије тога? Не! Да ли су малтертирани, било психички, било
физички? Не! Да ли им је ико бранио да гаје своја вјерска осјећања, уче
Кур'ан и клањају свом Богу? Не! Па, шта је онда разлог овакве експлозије
национализма и нетрпељивости према бољем бх. ентитету, у којем дијеле
судбину свих његових житеља?
Управо то. Тај "бољи бх. ентитет", Република Српска. Она им је трн у оку.
Било шта што носи придјев "српски" за бошњачко руководство је неприхватљива
чињеница. Разноразни Тихићи, Лагумџије, Церићи, Терзићи и ини
сарајевско-зеничко-травнички политичари су своје фрустрације успјешно
пренијели на повратнике у Републику Српску и преко њих "дозирају"
инциденте. Који, веома лако, могу да се отргну контроли.
Да ли је и у једној земљи на свијету неко удружење надлежно за "гарантовање
безбједности" припадницима другог народа? Нисмо чули да се игдје, осим на
Дивичу, неко дрзнуо да отворено упозори да не може да гарантује безбједност
становништву друге вјероисповијести. Зар су полицијски органи Српске тако
олако прешли преко овог упозорења?
Видјећемо да ли ће вријеме испред нас донијети мало више разума.
Пише Горан БAРAЋ
Данас и овдје: Раздјевичени Дивич
Новости - 17 Aug 2006 19:00:00
ЈЕДНО саопштење, објављено јуче у нашем листу, с пуним правом заслужује да
се нађе у рубрици "Вјеровали или не".
"Aутор" тог саопштења било је бошњачко Удружење мајки погинулих и
несталих "Дивич", а повод - прекид јутарње службе у цркви на Дивичу код
Зворника прије три дана.
Чланице тог удружења упутиле су протестну ноту разноразним институцијама
због, замислите, "организоване посјете вјерских службеника нелегално
изграђеној цркви на темељима, у рату порушене Дивич-џамије"! Па су још
рекле да "нико нема право организовано посјећивати цркву" и упозориле
да "посјетиоцима цркве не могу гарантовати безбједност и сигурност". Овај
комад папира зачиниле су пријетњом да ће бранити своје достојанство свим
средствима, "те организовати обезбјеђење своје имовине и лица".
Звучи некако познато, зар не? Тамо негдје с краја 1991. и почетка 1992.
године медији у тадашњој БиХ били су свакодневно засипани оваквим и
сличним "саопштењима" разних параудружења, која су сва од реда нешто
пријетила, а те пријетње биле усмјерене против само једног народа -
српског. Да пријетње не би остале само мртво слово на папиру, два бх.
народа увезала су своје заставе и започела најцрњи ратни кошмар на овим
просторима у 20. вијеку.
Изјаве Сулејмана Тихића, реис-ул-улеме Мустафе Церића, Златка Лагумџије,
Хариса Силајџића и осталих бошњачких политичких првака, у којима су
претходних дана без имало скрупула оптуживали Србе и руководство Републике
Српске за све и свашта - од "покушаја да референдумом о самосталности
Српске сруше БиХ" до тога да су криви за експлозију на гробу Aлије
Изетбеговића - своју практичну димензију добиле су у недавном инциденту у
Коњевић Пољу и овом, у Дивичу.
Јер, једно је када се урла кроз медије, а нешто сасвим друго када то урлање
прате каменице, куке и мотике.
Да ли су изјаве њихових лидера биле "окидач" да се Бошњаци, повратници у
Подриње, којима су загарантована сва људска права и који нормално живе свој
повратнички живот (што се, ни изблиза, не би могло рећи за оних нешто преко
три процента Срба, који су се вратили у Федерацију) толико осиле, да почну
и физички да насрћу на полицију, свештенике, вјернике, на људе који желе да
што прије забораве протеклих петнаестак година?
Шта је то испровоцирало Бошњаке на Дивичу да још прије четири године убију
змију и омотају је око браве улазних врата цркве? Да ли их је ико попријеко
погледао прије тога? Не! Да ли су малтертирани, било психички, било
физички? Не! Да ли им је ико бранио да гаје своја вјерска осјећања, уче
Кур'ан и клањају свом Богу? Не! Па, шта је онда разлог овакве експлозије
национализма и нетрпељивости према бољем бх. ентитету, у којем дијеле
судбину свих његових житеља?
Управо то. Тај "бољи бх. ентитет", Република Српска. Она им је трн у оку.
Било шта што носи придјев "српски" за бошњачко руководство је неприхватљива
чињеница. Разноразни Тихићи, Лагумџије, Церићи, Терзићи и ини
сарајевско-зеничко-травнички политичари су своје фрустрације успјешно
пренијели на повратнике у Републику Српску и преко њих "дозирају"
инциденте. Који, веома лако, могу да се отргну контроли.
Да ли је и у једној земљи на свијету неко удружење надлежно за "гарантовање
безбједности" припадницима другог народа? Нисмо чули да се игдје, осим на
Дивичу, неко дрзнуо да отворено упозори да не може да гарантује безбједност
становништву друге вјероисповијести. Зар су полицијски органи Српске тако
олако прешли преко овог упозорења?
Видјећемо да ли ће вријеме испред нас донијети мало више разума.
Пише Горан БAРAЋ
--
pozdrav,
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...
Registered Linux user #405688
pozdrav,
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...
Registered Linux user #405688