kiovva.dialog
2006-07-02 15:30:47 UTC
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2006-07-02&feljton=5339
RATNO SARAJEVO - LOGOR ZA SRBE (2)
Smrt na odloženo
28. jun 2006
Piše: Vlastimir POPOVIĆ
SRBI u Sarajevu, izbačeni na ulicu, bili su kao progonjene zveri.
Novembar 1992. Slavko Šibalija izbegava racije. Utočište nalazi kod
bivših komšija, Hrvata. Na poslu, u PTT, masovno otpuštaju Srbe, tako da
više nema ni pisanu potvrdu da može slobodno da se kreće gradom. Počinje
da razmišlja o bekstvu na slobodnu teritoriju. Ne sme da se poverava
nikome. Bilo je teško doći do informacija, a znalo se da postoje ljudi,
čitave ekipe, koji organizuju prebeg i doček prebeglih.
- Iz grada se moglo izaći samo preko „crnih kanala“ - govori Šibalija. -
Neko ima sreće, izbegne i straže i minska polja, nekog uhvate i završi u
zatvoru, nekog ubiju.
U Sarajevu je bio razrađen sistem ubijanja i pljačkanja Srba. Tražio se
novac za prevođenje na slobodnu, srpsku teritoriju. Istovremeno se znalo
da će ljudi, kada već beže, sa sobom poneti sav novac. Ubijane su čitave
porodice, a organizatori su bili u vrhovima muslimanske civilne, vojne i
policijske vlasti. „Legalna vlast“ je sve Srbe proglasila za „vojne
obveznike“ bez obzira na to što su odbijali da služe u muslimanskim
formacijama. Zato su pokušaji bekstva iz grada kvalifikovani kao
krivično delo „neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe“.
ŠIBALIJA je sa još četvoricom Srba uhvaćen noću, 12. oktobra 1993.
godine. Nije znao da je pre toga njihov „vodič“, musliman, „propevao“ u
policiji i da idu direktno u zasedu. U obrazloženju presude Okružnog
vojnog suda u Sarajevu stoji:
„...U vreme ratnog stanja u R BiH, kao vojni obveznici, noću 12. 10.
1993. godine u Sarajevu, u vremenu od 23 do 24 časa, krenuli su iz
pravca Alipašinog Polja u pravcu naselja Nedžarići kroz Olimpijsko
naselje Mojmilo, s namerom da pređu liniju razdvajanja Armije BiH i
teritorije koju privremeno kontroliše agresor, a u cilju prelaska na
privremeno zauzetu teritoriju... čime su počinili krivično delo
neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne službe...“
„Prebezi“ su se okupili u jednoj kafani na Alipašinom Polju i nije im
bilo čudno što se plan menja - neće se ići prema Grbavici, već
Nedžarićima.
- Uvedeni smo u zasedu, što su njihovi mediji okarekterisali kao veliki
uspeh hvatanja „ćetnićkih“ terorista koji su pokušali pobeći na
„privremeno okupiranu teritoriju“ - govori Šibalija. - Počinje istraga,
prvo Dobrinja, zatvor „Sunce“, podrum bez svetla, nas 12, svi
intelektualci. Tukli su nas i maltretirali na razne načine, zavisno od
mašte tih umobolnika. Rezultat mog saslušavanja bio je: polomljena nosna
kost, naprsla grudna kost, natekle potkolenice, po celom telu kontuzije
i bolovi. Rekao sam: "Pošli smo na našu stranu, našim porodicama, od
silnog dobra napuštamo sve, svoje kućne pragove i idemo." To im nije
bilo dovoljno, moramo biti „krupne zveri“, jer je i akcija hapšenja bila
spektakularna i kao takva prikazana u medijima.
DVA dana batinanja pajserima, kablovima, šipkama, pendrecima... Među
batinašima i bivši Šibalijin učenik iz Mašinske tehničke škole Enes
Agić:
- Evo ga moj profesor, ćetnik, pošao da beži, sad ćemo mu noge polomiti!
Iz „Sunca“ u novu „kuću“, klanicu i grobnicu mnogih Srba - zatvor „Ramiz
Salčin“ (bivša kasarna - zatvor „Viktor Bubanj“). U ranijim samicama
sada natrpano po 10-12 ljudi. Svakodnevno je neko umirao od
iscrpljenosti, gladi, bolesti, prebijanja. Stražari bi mrtve uvijali u
ćebe i izbacivali u hodnik.
- Situacija se posebno pogoršala posle „oružane pobune“ 10. i 9. brdske
brigade, najekstremnijih formacija, kada su u „Salčin“ počeli da dovode
uhapšene komandante i vojnike tih brigada - svedoči Šibalija. - Nije
teško zamisliti susret dokazanih krvoloka koji su, bukvalno do juče,
ubijali Srbe na najsvirepije načine u skladu s njihovom poremećenom
psihom, sa Srbima zatvorenicima.
Šibalija je osuđen na 20 meseci zatvora, pa prebačen u Centralni zatvor.
- Dane smo provodili u ovećoj prostoriji za dnevni boravak, zajedno sa
zatvorenicima muslimanima, uglavnom kriminalcima, lopovima i ubicama -
govori Slavko Šibalija. - Bila je to nelogična i neprirodna mešavina
ljudi: Srba intelektualaca - više od 40 visokoobrazovanih, profesora
univerziteta, doktora nauka, lekara, inženjera, studenata, ljudi u
srednjim i odmaklim godinama, i muslimana kriminalaca, koji nikada ništa
korisno nisu uradili.
CINIZAM
- DRAGAN Fazlagić, javni tužilac, rekao mi je na suđenju da sam, ako sam
već želeo da odem iz Sarajeva, mogao da tražim odobrenje vlasti - navodi
Slavko Šibalija. - Zaista, vrhunac cinizma, jer je i njemu i meni bilo
jasno da je jedini „legalni“ način za izlazak Srba - preko zatvora. Ko
preživi istragu i osude ga, mogao je da čeka razmenu, za vreme ili posle
izdržane kazne.
(Nastaviće se)
RATNO SARAJEVO - LOGOR ZA SRBE (2)
Smrt na odloženo
28. jun 2006
Piše: Vlastimir POPOVIĆ
SRBI u Sarajevu, izbačeni na ulicu, bili su kao progonjene zveri.
Novembar 1992. Slavko Šibalija izbegava racije. Utočište nalazi kod
bivših komšija, Hrvata. Na poslu, u PTT, masovno otpuštaju Srbe, tako da
više nema ni pisanu potvrdu da može slobodno da se kreće gradom. Počinje
da razmišlja o bekstvu na slobodnu teritoriju. Ne sme da se poverava
nikome. Bilo je teško doći do informacija, a znalo se da postoje ljudi,
čitave ekipe, koji organizuju prebeg i doček prebeglih.
- Iz grada se moglo izaći samo preko „crnih kanala“ - govori Šibalija. -
Neko ima sreće, izbegne i straže i minska polja, nekog uhvate i završi u
zatvoru, nekog ubiju.
U Sarajevu je bio razrađen sistem ubijanja i pljačkanja Srba. Tražio se
novac za prevođenje na slobodnu, srpsku teritoriju. Istovremeno se znalo
da će ljudi, kada već beže, sa sobom poneti sav novac. Ubijane su čitave
porodice, a organizatori su bili u vrhovima muslimanske civilne, vojne i
policijske vlasti. „Legalna vlast“ je sve Srbe proglasila za „vojne
obveznike“ bez obzira na to što su odbijali da služe u muslimanskim
formacijama. Zato su pokušaji bekstva iz grada kvalifikovani kao
krivično delo „neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe“.
ŠIBALIJA je sa još četvoricom Srba uhvaćen noću, 12. oktobra 1993.
godine. Nije znao da je pre toga njihov „vodič“, musliman, „propevao“ u
policiji i da idu direktno u zasedu. U obrazloženju presude Okružnog
vojnog suda u Sarajevu stoji:
„...U vreme ratnog stanja u R BiH, kao vojni obveznici, noću 12. 10.
1993. godine u Sarajevu, u vremenu od 23 do 24 časa, krenuli su iz
pravca Alipašinog Polja u pravcu naselja Nedžarići kroz Olimpijsko
naselje Mojmilo, s namerom da pređu liniju razdvajanja Armije BiH i
teritorije koju privremeno kontroliše agresor, a u cilju prelaska na
privremeno zauzetu teritoriju... čime su počinili krivično delo
neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne službe...“
„Prebezi“ su se okupili u jednoj kafani na Alipašinom Polju i nije im
bilo čudno što se plan menja - neće se ići prema Grbavici, već
Nedžarićima.
- Uvedeni smo u zasedu, što su njihovi mediji okarekterisali kao veliki
uspeh hvatanja „ćetnićkih“ terorista koji su pokušali pobeći na
„privremeno okupiranu teritoriju“ - govori Šibalija. - Počinje istraga,
prvo Dobrinja, zatvor „Sunce“, podrum bez svetla, nas 12, svi
intelektualci. Tukli su nas i maltretirali na razne načine, zavisno od
mašte tih umobolnika. Rezultat mog saslušavanja bio je: polomljena nosna
kost, naprsla grudna kost, natekle potkolenice, po celom telu kontuzije
i bolovi. Rekao sam: "Pošli smo na našu stranu, našim porodicama, od
silnog dobra napuštamo sve, svoje kućne pragove i idemo." To im nije
bilo dovoljno, moramo biti „krupne zveri“, jer je i akcija hapšenja bila
spektakularna i kao takva prikazana u medijima.
DVA dana batinanja pajserima, kablovima, šipkama, pendrecima... Među
batinašima i bivši Šibalijin učenik iz Mašinske tehničke škole Enes
Agić:
- Evo ga moj profesor, ćetnik, pošao da beži, sad ćemo mu noge polomiti!
Iz „Sunca“ u novu „kuću“, klanicu i grobnicu mnogih Srba - zatvor „Ramiz
Salčin“ (bivša kasarna - zatvor „Viktor Bubanj“). U ranijim samicama
sada natrpano po 10-12 ljudi. Svakodnevno je neko umirao od
iscrpljenosti, gladi, bolesti, prebijanja. Stražari bi mrtve uvijali u
ćebe i izbacivali u hodnik.
- Situacija se posebno pogoršala posle „oružane pobune“ 10. i 9. brdske
brigade, najekstremnijih formacija, kada su u „Salčin“ počeli da dovode
uhapšene komandante i vojnike tih brigada - svedoči Šibalija. - Nije
teško zamisliti susret dokazanih krvoloka koji su, bukvalno do juče,
ubijali Srbe na najsvirepije načine u skladu s njihovom poremećenom
psihom, sa Srbima zatvorenicima.
Šibalija je osuđen na 20 meseci zatvora, pa prebačen u Centralni zatvor.
- Dane smo provodili u ovećoj prostoriji za dnevni boravak, zajedno sa
zatvorenicima muslimanima, uglavnom kriminalcima, lopovima i ubicama -
govori Slavko Šibalija. - Bila je to nelogična i neprirodna mešavina
ljudi: Srba intelektualaca - više od 40 visokoobrazovanih, profesora
univerziteta, doktora nauka, lekara, inženjera, studenata, ljudi u
srednjim i odmaklim godinama, i muslimana kriminalaca, koji nikada ništa
korisno nisu uradili.
CINIZAM
- DRAGAN Fazlagić, javni tužilac, rekao mi je na suđenju da sam, ako sam
već želeo da odem iz Sarajeva, mogao da tražim odobrenje vlasti - navodi
Slavko Šibalija. - Zaista, vrhunac cinizma, jer je i njemu i meni bilo
jasno da je jedini „legalni“ način za izlazak Srba - preko zatvora. Ko
preživi istragu i osude ga, mogao je da čeka razmenu, za vreme ili posle
izdržane kazne.
(Nastaviće se)
--
F-117A: Cas me ne vidis, cas me vidis, cas sam na zemlji.
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...
Inviato da X-Privat.Org - Registrazione gratuita http://www.x-privat.org/join.php
F-117A: Cas me ne vidis, cas me vidis, cas sam na zemlji.
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...
Inviato da X-Privat.Org - Registrazione gratuita http://www.x-privat.org/join.php