kiovva.dialog
2006-07-13 20:18:15 UTC
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2006-07-13&feljton=5362
RATNO SARAJEVO - LOGOR ZA SRBE (15)
Deca na nišanu
10. jul 2006
Piše: Vlastimir POPOVIĆ
U SRPSKOM delu Sarajeva, u Ulici Rave Jankovića, ispred zgrade broj 59,
lastiš su igrale devojčice Milica (Ranka) Lalović (10) i Nataša
(Nedeljka) Učur (9). Iz stanova su izašle odmah posle ručka, 11. marta
1995. godine. I igranje lastiša je neki nagoveštaj proleća. Ove
devojčice ga nisu dočekale.
Snajperista iz zgrade „Loris“, na Trgu Pere Kosorića, pod kontrolom
muslimanskih oružanih formacija, posmatra dečju igru. Ko zna koliko ih
je gledao. U 15.30 dva pucnja. Milica i Nataša padaju mrtve.
Milan M. Trbojević, penzionisani potpukovnik avijacije, prošao je užasna
mučenja u kazamatima Sarajeva. Stanovao je pre zarobljavanja iznad kosog
lifta na Ciglanama, a posle izlaska iz logora, aprila 1993. godine, nije
imao kud. Bio je „ilegalac“, noćio kod prijatelja i daljih rođaka, u
podrumima i potkrovljima, sve do novembra.
- Kretao sam se, kad sam morao da se javim Međunarodnom crvenom krstu, a
njegovo sedište je bilo na Ciglanama - Koševo - svedočio je Trbojević. -
Bio sam izložen ubitačnoj vatri snajperista. Teoretskih šansi nije bilo
da po toj zoni pucaju Srbi. Sredinom avgusta su kod Železničke stanice,
neposredno ispred mene, pali čovek i žena, pogođeni snajperskim mecima.
Iz prikrajka sam, kao profesionalni vojnik, vizirao sve moguće pravce i
daljine i uvideo da ova ubistva nikako nisu mogla da dođu sa srpske
strane.
Srpski položaji su bili preko Miljacke, a ostaci bivše kasarne „Maršal
Tito“ su stvarali zaštitni bedem sa srpske strane.
MUSLIMANI su na kontrolnim punktovima, kojih je bilo na stotine,
„motorolama“ bili povezani sa snajperistima. Tako nam više svedoka
navodi kako su muslimanski vojnici označavali snajperistima Srbe prošle
kroz kontrolni punkt.
- Plava košulja, kratki rukavi, nosi zembilj - rekao je vojnik u
„motorolu“.
Usledio je pucanj, čovek je pao mrtav, a vojnici su psovali „ćetnike“.
- Krio sam se u avgustu 1993. godine u potkrovlju jedne zgrade u Ulici
Augusta Cesarca - nastavio je Trbojević. - Sa tog položaja, krišom,
mogao sam da posmatram sve prljave igre muslimansko-hrvatskih
snajperista i njihove artiljerije. Artiljerija, a prevashodno
minobacači, često su satima drsko i besprizorno tukli po srpskim
delovima Sarajeva i provocirali odgovor.
U ovom feljtonu pisano je i još će se pisati o dejstvima muslimanskih
snajperista, a sada navodimo neke primere.
Staka Đokić je oko 14.30, 29. juna 1992. godine ubijena dok je širila
veš u Ulici Kromolj bb. Pucano je iz pravca Gradskog porodilišta, Ulice
Hasana Brkića, pod kontrolom pripadnika muslimanskih oružanih snaga.
Bosa Babić je izašla na balkon svog stana u Lenjinovoj ulici 14 - b, 1.
avgusta iste godine u 19 časova. Metak je ispaljen sa zgrade u Ulici
Vilsonovo šetalište, pod muslimanskom kontrolom, Bosa je pogođena u vrat
i odmah preminula.
Dana 6. avgusta u 18 časova pucano je sa zgrade na lokalitetu Pofalića
na putnički automobil koji se kretao Ulicom Bane Šurbat. Suvozač Mirko
Šiljević je pogođen u levu slepoočnicu, pa je istog trenutka nastupila
smrt. Utvrđeno je da je Šiljević pogođen snajperskim dum-dum metkom.
Pripadnici muslimanskih oružanih snaga su na lokalitetu Ljubina, u
blizini kafane „Ranč“, 18. avgusta ubili u 11 časova Dragislava Janjiha,
a teško ranili Novicu Jakšića, Petra Motika i Janka Đurića. Ljudi su
bili u kolima, a gađani su, isto tako, rasprskavajućom municijom.
Sa zgrade vlade bivše BiH snajperista je pucao 25. avgusta oko 16 časova
i u Uliici Bane Šurbata pogodio Radmilu Mrkulj u stomak. Radmila je
izdahnula pre nego što joj se mogla ukazati neka pomoć.
Na raskrsnici ulica Bratstva i jedinstva i Lenjinove, 10. septembra u
7.45 pogođen je Nikola Fuštar, koji je iskrvario pre ukazane pomoći.
Snajper se oglasio ponovo sa područja Pofalića koje su kontrolisali
muslimani...
NA ISTI način iz različitih delova grada pod muslimanskom kontrolom
(prema podacima do kojih je došao Centar za istraživanje zločina nad
srpskim narodom), do kraja rata ubijeni su: Gordana Govedarica, Manda
Urošević, Slobodan Gavrić, Ostoja Ožegović, Jova Knežević, Koviljka
Rajić, Suvan Lukić, Mila Šiljak, Olga Jovanović, Srđan Jovljević, Branka
Tezić, Tanja Ljuboja, Janja Radojević, Desanka Tubić, Borivoje Knežević,
Miroslav Čivulj, Makivija Petrović, Obrad Golijanin, Slobodan Močević,
Stana Radojević, Radomir Gajić, Đura Kenić...
Ranjeni su: Ankica Fabijanić, Nikola Kravljača, dete Jadranka
Janjetović, dete Dejan Pašković, Jadranka Čamor...
Pucano je sa više od sto lokacija pod muslimanskom kontrolom. Prema
rečima Dragana Todorovića, jednog od svedoka, muslimanski civili su
uglavnom nasedali na propagandu da „ćetnici“ pucaju i iz dela grada pod
kontrolom policije i Armije BiH.
- Kako je moguće, uopšte, da iz srpskih delova Sarajeva neko ulazi u
muslimanske, pa da tamo „svija“ neko snajpersko gnezdo? - pitao se
Todorović.
Navešćemo samo nekoliko primera artiljerijskih dejstava po srpskim
delovima Sarajeva. Dana 20. avgusta 1992. godine u Hadžićima je sa pet
artiljerijskih projektila pogođen Dom zdravlja. Tada su muslimani
upotrebili i bojne otrove. Ranjeno je devet ljudi. Dva dana kasnije na
teritoriju Ilijaša palo je više od 200 granata. Jedan čovek je poginuo,
a sedam je ranjeno. Ranjena su i dva pripadnika Unprofora. Muslimani su
gađali i transportni avion sa humanitarnom pomoći, želeći da to pripišu
Srbima. Isto mesto je 25. avgusta gađano sa 250 granata, a stručnjaci su
utvrdili da su turske proizvodnje. Ubijeno je četiri, a ranjeno trinaest
ljudi. Četiri dana kasnije u Neđarićima je pogođen transporter Unprofora
i ranjena su tri francuska vojnika.
Prilikom napada na Hadžiće 23. oktobra teže je ranjeno osmoro dece. Od
artiljerijske paljbe 26. oktobra na autobusku stanicu na Ilidži, ubijeno
je 9 osoba, a ranjene su 33. Muslimani su teškom artiljerijom i
višecevnim raketnim bacačima gađali Ilidžu, Hadžiće, Dobrinju, Neđariće
i druge delove srpskog Sarajeva. Ranjeno je 15 žena i dece. Na bolnicu u
Blažuju ispaljeno je 12. decembra deset mina kalibra 120 mm, uništen je
transformator, a bez struje i vode ostali su Blažuj, Ilidža, Rajlovac i
Vogošća. Ponovo su Muslimani gađali kolonu vozila Unprofora na aerodromu
19. decembra ujutru. Ponovo su gađali i autobusku stanicu, sada u
Hadžićima, 31. decembra. Ranjeno je 16 ljudi.
MEDIJSKA BLOKADA
IZVEŠTAJI o artiljerijskoj i snajperskoj paljbi dostavljani su medijima.
Ali o tome je pisala samo srpska, uglavnom lokalna štampa. Samo poneki
od tih izveštaja preuzimale su i prenosile svetske agencije i beogradska
sredstva informisanja. Blokada je bila potpuna. A iz muslimanskog dela
Sarajeva Srbi nisu ni mogli nikoga da obaveste o svojoj situaciji.
Istina je počela da se probija tek kada bi neko od njih prebegao na
slobodnu teritoriju. Ali, kao da se ni rečima „prebega“ nije verovalo.
(Nastaviće se)
RATNO SARAJEVO - LOGOR ZA SRBE (15)
Deca na nišanu
10. jul 2006
Piše: Vlastimir POPOVIĆ
U SRPSKOM delu Sarajeva, u Ulici Rave Jankovića, ispred zgrade broj 59,
lastiš su igrale devojčice Milica (Ranka) Lalović (10) i Nataša
(Nedeljka) Učur (9). Iz stanova su izašle odmah posle ručka, 11. marta
1995. godine. I igranje lastiša je neki nagoveštaj proleća. Ove
devojčice ga nisu dočekale.
Snajperista iz zgrade „Loris“, na Trgu Pere Kosorića, pod kontrolom
muslimanskih oružanih formacija, posmatra dečju igru. Ko zna koliko ih
je gledao. U 15.30 dva pucnja. Milica i Nataša padaju mrtve.
Milan M. Trbojević, penzionisani potpukovnik avijacije, prošao je užasna
mučenja u kazamatima Sarajeva. Stanovao je pre zarobljavanja iznad kosog
lifta na Ciglanama, a posle izlaska iz logora, aprila 1993. godine, nije
imao kud. Bio je „ilegalac“, noćio kod prijatelja i daljih rođaka, u
podrumima i potkrovljima, sve do novembra.
- Kretao sam se, kad sam morao da se javim Međunarodnom crvenom krstu, a
njegovo sedište je bilo na Ciglanama - Koševo - svedočio je Trbojević. -
Bio sam izložen ubitačnoj vatri snajperista. Teoretskih šansi nije bilo
da po toj zoni pucaju Srbi. Sredinom avgusta su kod Železničke stanice,
neposredno ispred mene, pali čovek i žena, pogođeni snajperskim mecima.
Iz prikrajka sam, kao profesionalni vojnik, vizirao sve moguće pravce i
daljine i uvideo da ova ubistva nikako nisu mogla da dođu sa srpske
strane.
Srpski položaji su bili preko Miljacke, a ostaci bivše kasarne „Maršal
Tito“ su stvarali zaštitni bedem sa srpske strane.
MUSLIMANI su na kontrolnim punktovima, kojih je bilo na stotine,
„motorolama“ bili povezani sa snajperistima. Tako nam više svedoka
navodi kako su muslimanski vojnici označavali snajperistima Srbe prošle
kroz kontrolni punkt.
- Plava košulja, kratki rukavi, nosi zembilj - rekao je vojnik u
„motorolu“.
Usledio je pucanj, čovek je pao mrtav, a vojnici su psovali „ćetnike“.
- Krio sam se u avgustu 1993. godine u potkrovlju jedne zgrade u Ulici
Augusta Cesarca - nastavio je Trbojević. - Sa tog položaja, krišom,
mogao sam da posmatram sve prljave igre muslimansko-hrvatskih
snajperista i njihove artiljerije. Artiljerija, a prevashodno
minobacači, često su satima drsko i besprizorno tukli po srpskim
delovima Sarajeva i provocirali odgovor.
U ovom feljtonu pisano je i još će se pisati o dejstvima muslimanskih
snajperista, a sada navodimo neke primere.
Staka Đokić je oko 14.30, 29. juna 1992. godine ubijena dok je širila
veš u Ulici Kromolj bb. Pucano je iz pravca Gradskog porodilišta, Ulice
Hasana Brkića, pod kontrolom pripadnika muslimanskih oružanih snaga.
Bosa Babić je izašla na balkon svog stana u Lenjinovoj ulici 14 - b, 1.
avgusta iste godine u 19 časova. Metak je ispaljen sa zgrade u Ulici
Vilsonovo šetalište, pod muslimanskom kontrolom, Bosa je pogođena u vrat
i odmah preminula.
Dana 6. avgusta u 18 časova pucano je sa zgrade na lokalitetu Pofalića
na putnički automobil koji se kretao Ulicom Bane Šurbat. Suvozač Mirko
Šiljević je pogođen u levu slepoočnicu, pa je istog trenutka nastupila
smrt. Utvrđeno je da je Šiljević pogođen snajperskim dum-dum metkom.
Pripadnici muslimanskih oružanih snaga su na lokalitetu Ljubina, u
blizini kafane „Ranč“, 18. avgusta ubili u 11 časova Dragislava Janjiha,
a teško ranili Novicu Jakšića, Petra Motika i Janka Đurića. Ljudi su
bili u kolima, a gađani su, isto tako, rasprskavajućom municijom.
Sa zgrade vlade bivše BiH snajperista je pucao 25. avgusta oko 16 časova
i u Uliici Bane Šurbata pogodio Radmilu Mrkulj u stomak. Radmila je
izdahnula pre nego što joj se mogla ukazati neka pomoć.
Na raskrsnici ulica Bratstva i jedinstva i Lenjinove, 10. septembra u
7.45 pogođen je Nikola Fuštar, koji je iskrvario pre ukazane pomoći.
Snajper se oglasio ponovo sa područja Pofalića koje su kontrolisali
muslimani...
NA ISTI način iz različitih delova grada pod muslimanskom kontrolom
(prema podacima do kojih je došao Centar za istraživanje zločina nad
srpskim narodom), do kraja rata ubijeni su: Gordana Govedarica, Manda
Urošević, Slobodan Gavrić, Ostoja Ožegović, Jova Knežević, Koviljka
Rajić, Suvan Lukić, Mila Šiljak, Olga Jovanović, Srđan Jovljević, Branka
Tezić, Tanja Ljuboja, Janja Radojević, Desanka Tubić, Borivoje Knežević,
Miroslav Čivulj, Makivija Petrović, Obrad Golijanin, Slobodan Močević,
Stana Radojević, Radomir Gajić, Đura Kenić...
Ranjeni su: Ankica Fabijanić, Nikola Kravljača, dete Jadranka
Janjetović, dete Dejan Pašković, Jadranka Čamor...
Pucano je sa više od sto lokacija pod muslimanskom kontrolom. Prema
rečima Dragana Todorovića, jednog od svedoka, muslimanski civili su
uglavnom nasedali na propagandu da „ćetnici“ pucaju i iz dela grada pod
kontrolom policije i Armije BiH.
- Kako je moguće, uopšte, da iz srpskih delova Sarajeva neko ulazi u
muslimanske, pa da tamo „svija“ neko snajpersko gnezdo? - pitao se
Todorović.
Navešćemo samo nekoliko primera artiljerijskih dejstava po srpskim
delovima Sarajeva. Dana 20. avgusta 1992. godine u Hadžićima je sa pet
artiljerijskih projektila pogođen Dom zdravlja. Tada su muslimani
upotrebili i bojne otrove. Ranjeno je devet ljudi. Dva dana kasnije na
teritoriju Ilijaša palo je više od 200 granata. Jedan čovek je poginuo,
a sedam je ranjeno. Ranjena su i dva pripadnika Unprofora. Muslimani su
gađali i transportni avion sa humanitarnom pomoći, želeći da to pripišu
Srbima. Isto mesto je 25. avgusta gađano sa 250 granata, a stručnjaci su
utvrdili da su turske proizvodnje. Ubijeno je četiri, a ranjeno trinaest
ljudi. Četiri dana kasnije u Neđarićima je pogođen transporter Unprofora
i ranjena su tri francuska vojnika.
Prilikom napada na Hadžiće 23. oktobra teže je ranjeno osmoro dece. Od
artiljerijske paljbe 26. oktobra na autobusku stanicu na Ilidži, ubijeno
je 9 osoba, a ranjene su 33. Muslimani su teškom artiljerijom i
višecevnim raketnim bacačima gađali Ilidžu, Hadžiće, Dobrinju, Neđariće
i druge delove srpskog Sarajeva. Ranjeno je 15 žena i dece. Na bolnicu u
Blažuju ispaljeno je 12. decembra deset mina kalibra 120 mm, uništen je
transformator, a bez struje i vode ostali su Blažuj, Ilidža, Rajlovac i
Vogošća. Ponovo su Muslimani gađali kolonu vozila Unprofora na aerodromu
19. decembra ujutru. Ponovo su gađali i autobusku stanicu, sada u
Hadžićima, 31. decembra. Ranjeno je 16 ljudi.
MEDIJSKA BLOKADA
IZVEŠTAJI o artiljerijskoj i snajperskoj paljbi dostavljani su medijima.
Ali o tome je pisala samo srpska, uglavnom lokalna štampa. Samo poneki
od tih izveštaja preuzimale su i prenosile svetske agencije i beogradska
sredstva informisanja. Blokada je bila potpuna. A iz muslimanskog dela
Sarajeva Srbi nisu ni mogli nikoga da obaveste o svojoj situaciji.
Istina je počela da se probija tek kada bi neko od njih prebegao na
slobodnu teritoriju. Ali, kao da se ni rečima „prebega“ nije verovalo.
(Nastaviće se)
--
F-117A: Cas me ne vidis, cas me vidis, cas sam na zemlji.
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...
F-117A: Cas me ne vidis, cas me vidis, cas sam na zemlji.
-->> www.kiovva.rs.ba <<-- Nettiquette, Usenet FAQ, ex-YU slova...