MD
2007-06-28 11:30:13 UTC
Pop fasizam kao kulturni kod Balkana
Kazu da su ratovi na podrucju bivse Jugoslavije poceli na sportskim
borilistima. Arene masovne histerije razjarenog nacionalizma su nakon
procesa kidanja SFRJ ostale jednako upotrebljivo sredstvo nacionalne
homogenizacije i mobilizacije. Izlozba ekskluzivisticke jarosti i pateticnog
samoljublja odavno su deo folklora eks-jugoslovenskih drzavica, medu kojima
Srbija i Hrvatska prednjace, naravno.
Najnoviji koncert Marka Perkovica Tompsona u Zagrebu jos jednom je potvrdio
postojanost tog balkanskog sovinistickog hibrida fasizirane popularne
kulture i sporta koji su interesno suspregnuti sa drzavnim aparatom.
Sportsko boriliste, ta moderna crkva etatisticke religije, postalo je
nezaobilazni rasadnik nacional-sovinisticke (politicke) kulture na ovim
prostorima.
Mladi su osudeni na ulogu agresivnih statista u dekoru medijskog spektakla.
Instrumentalnost nacionalistickih kolektivnih egzaltacija postala je
autonomni stadionski ritual - sredstvo je postalo cilj za sebe.
Slepi anti-komunizam, povampireni anti-semitizam, klerikalizacija i
retradicionalizacija indikatori su fasizacije post-jugoslovenskih drustava.
Bizarnosti poput kju-kluks-klanovskih pritisaka i redovnog navijackog
"majmunisanja" kad god neki tamnoputi igrac primi loptu, kao srpski
specijaliteti, moze se reci da su "post-moderni" dodaci na tradicionalnu
osnovu fasisticke i fasistoidne kulture na ovim prostorima.
Da se ne radi tek o 'grupi izgrednika', vec da je u pitanju dublji drustveni
problem koji se tice pitanja socijalizacije i karaktera socijalnih
institucija, svedoci i cinjenica da isti model reprodukuju i momci koji nose
nacionalni dres. Odrasli u istoj zemlji, uceni na istim uzorima, bili
predmet iste drzavne manipulacije, fudbaleri i navijaci govore istim
kulturnim kodom.
Pre svega par dana mladi "orlovi" su zajedno sa svojim vernim navijacima
ponovo posegli za pomenutim srpskim receptom tokom i nakon susreta sa
fudbalskom reprezentacijom Engleske. Komunikacija izmedu Srba na tribinama i
onih na terenu je bila savrsena, a rasizam univerzalno sredstvo
komunikacije.
Grdno bi se prevario svako ko bi ovaj problem pokusao da gurne na margine
kriminogenog luzeraja i sopstvenu mracnu stranu posmatra kao strano telo.
Fasizacija eks-jugoslovenskog regiona se kapilarnim sirenjem utkala u samo
'bice' ovdasnjih nacionalnih plemena. Prosta amputacija nije moguca, a
guranje pod tepih ulepsavanjem sopstvenog portreta uveliko se pokazuje
kratkovidom i dugorocno katastrofalnom politikom.
Stasale su i stasavaju nove generacije kojima fasizirani kulturni kod
predstavlja integrisani deo socijalnog okruzenja, njihovu "normalnost",
"prirodnost". Utoliko zahvat mora biti dublji, radikalniji, obuhvatniji -
onoliko koliko to moze i jeste citava jedna (politicka) kultura, onoliko
koliko je svako od nas kao slozena, visedimenzionalna licnost podlozna
njenim uticajima.
S. P. Backo
KONTRAPUNKT
http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55384&topic=7&newlang=
Kazu da su ratovi na podrucju bivse Jugoslavije poceli na sportskim
borilistima. Arene masovne histerije razjarenog nacionalizma su nakon
procesa kidanja SFRJ ostale jednako upotrebljivo sredstvo nacionalne
homogenizacije i mobilizacije. Izlozba ekskluzivisticke jarosti i pateticnog
samoljublja odavno su deo folklora eks-jugoslovenskih drzavica, medu kojima
Srbija i Hrvatska prednjace, naravno.
Najnoviji koncert Marka Perkovica Tompsona u Zagrebu jos jednom je potvrdio
postojanost tog balkanskog sovinistickog hibrida fasizirane popularne
kulture i sporta koji su interesno suspregnuti sa drzavnim aparatom.
Sportsko boriliste, ta moderna crkva etatisticke religije, postalo je
nezaobilazni rasadnik nacional-sovinisticke (politicke) kulture na ovim
prostorima.
Mladi su osudeni na ulogu agresivnih statista u dekoru medijskog spektakla.
Instrumentalnost nacionalistickih kolektivnih egzaltacija postala je
autonomni stadionski ritual - sredstvo je postalo cilj za sebe.
Slepi anti-komunizam, povampireni anti-semitizam, klerikalizacija i
retradicionalizacija indikatori su fasizacije post-jugoslovenskih drustava.
Bizarnosti poput kju-kluks-klanovskih pritisaka i redovnog navijackog
"majmunisanja" kad god neki tamnoputi igrac primi loptu, kao srpski
specijaliteti, moze se reci da su "post-moderni" dodaci na tradicionalnu
osnovu fasisticke i fasistoidne kulture na ovim prostorima.
Da se ne radi tek o 'grupi izgrednika', vec da je u pitanju dublji drustveni
problem koji se tice pitanja socijalizacije i karaktera socijalnih
institucija, svedoci i cinjenica da isti model reprodukuju i momci koji nose
nacionalni dres. Odrasli u istoj zemlji, uceni na istim uzorima, bili
predmet iste drzavne manipulacije, fudbaleri i navijaci govore istim
kulturnim kodom.
Pre svega par dana mladi "orlovi" su zajedno sa svojim vernim navijacima
ponovo posegli za pomenutim srpskim receptom tokom i nakon susreta sa
fudbalskom reprezentacijom Engleske. Komunikacija izmedu Srba na tribinama i
onih na terenu je bila savrsena, a rasizam univerzalno sredstvo
komunikacije.
Grdno bi se prevario svako ko bi ovaj problem pokusao da gurne na margine
kriminogenog luzeraja i sopstvenu mracnu stranu posmatra kao strano telo.
Fasizacija eks-jugoslovenskog regiona se kapilarnim sirenjem utkala u samo
'bice' ovdasnjih nacionalnih plemena. Prosta amputacija nije moguca, a
guranje pod tepih ulepsavanjem sopstvenog portreta uveliko se pokazuje
kratkovidom i dugorocno katastrofalnom politikom.
Stasale su i stasavaju nove generacije kojima fasizirani kulturni kod
predstavlja integrisani deo socijalnog okruzenja, njihovu "normalnost",
"prirodnost". Utoliko zahvat mora biti dublji, radikalniji, obuhvatniji -
onoliko koliko to moze i jeste citava jedna (politicka) kultura, onoliko
koliko je svako od nas kao slozena, visedimenzionalna licnost podlozna
njenim uticajima.
S. P. Backo
KONTRAPUNKT
http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55384&topic=7&newlang=